Svetlo na kraju tunela za rok muziku u Srbiji

Ako biste mene pitali, rekao bih vam da u "turbofolk" pravcu jedva da se zna koji su instrumenti u nekoj pesmi koju oni napravi. Naravno, "mikseta" je to. Dok u rokenrolu, zna se: Gitara, bas, bubnjevi, klavijature. A znate li vi da u "hevi metalu" nisu bile zastupljene klavijature dok grupa "Van Hejlen" sa Dejvidom Li Rotom na čelu nije rešila da ih ubaci u njihov hit singl "Jump".

 Naravno, ljubiteljima "hevi metala" je to bilo bezveze, ali zahvaljujući toj pesmi, "Van Hejlen" su i dan danas veoma popularna grupa, svakako da devojke gotive onu njihovu "Why can`t this be love". Tokom 80-ih, scena nam je bila baš super, ali jedina mana im je bila ona koju "Grandovci" uspešno nastavljaju, a to je "sviranje zbog para". Što bi rekao Dado Topić, nisu bitni muzika i reči, samo da se dobro zaradi.

 Da znate, danas smo spremni da svakog ko sluša rokenrol da ga ismevamo i diskriminišemo, a onog ko sluša "Grand" i "City records" pop da ga hvalimo na sve strane. Na primer, ja kad kažem nekom da sluša rokenrol, on se smeje k`o da sam pao s`Marsa.

Svako ko reši da dobro zaradi od svog posla, ide da peva u takmičenju "Zvezda Granda". A ko reši da osnuje bend, bogami mora da se cima dosta da bi uspeo da bi njegov bend doživeo slavu nekadašnjih Jugoslovenskih pop-rok grupa.

Evo, ja nešto razmišljam, što se ja ne bi prijavio, pa taman da imam neku zaradu?! Ne mogu, jer ja znam da pevam umesto pesme od "Sinana Sakića" pesme od grupe "Bed kompani". Inače, ja bih osnovao bend, mada ne znam gde da nađem članove.

Uostalom, ne znam koliko ovaj moj blog može da doprinese boljitku rokenrola u našoj zemlji i regionu.

Do sledećeg članka, doviđenja!